AUTOIMUNE BOLESTI

Ako vas muči zdravstveni problem koji je označen kao autoimun, to nije zato stoje vaše telo počelo samo sebe da napada. Zapravo, vaše telo ustremilo se protiv patogenih organizama. Autoimuna teorija pokrenuta je pedesetih go­dina prošlog veka, bez ikakvih naučnih dokaza koji bi je podržali, i još uvek nema naučnu pot­poru. Da, autoimuna stanja su ozbiljna. Sve što je označeno kao autoimuno je ozbiljno. To su pravi simptomi i prave bolesti i ljudi zaista pate. Međutim, pojam autoimuno je pogrešan. Da su medicinska istraživanja i nauka bili dovoljno na­predni onda kada su ta stanja počela da se šire, koristili bi naziv virusno imuna, zato što se telo okreče protiv napadača, najčešće virusa.

Nisu lekari krivi što govore pacijentima da njihovo telo samo sebe napada. Uhvaćeni su u autoimunu zamku. Studenti na medicinskim fa­kultetima ne uče šta je zaista odgovorno za stoti­ne oboljenja zato što to ostaje naučna misterija. Pošto istraživači ne mogu da otkriju šta zapravo nije u redu, zaključuju da uzrok mora biti to što imunosistem obolelog uništava organe, žlezde ili tkiva. Čini se da je najrazumnije objašnjenje daje krivo samo telo. Ukoliko je to istina, bilo bi važno saopštiti to pacijentu. Međutim, nije to posredi i saznanje da se vaše telo okrenulo pro­tiv vas pogubno deluje na proces isceljenja.

To naročito važi za mlađe ljude kojima se danas uspostavljaju dijagnoze autoimunih bo­lesti. Što ste mlađi, poruka da je vaše telo falič­no ili da uništava samo sebe više vam se zace­mentira u svesti. Teška je kombinacija i kada čujete da je vaše autoimuno stanje genetsko (što takođe nije istina). Kada mlada žena izađe iz lekarske ordinacije s dijagnozom Hašimoto- vog tireoiditisa i porukom da joj imunosistem uništava štitastu žlezdu i da joj je ta disfunkcija kodirana u biću, oporavak od emocionalnog udarca te mentalne slike daje potpuno novu dimenziju neophodnom isceljenju, povrh opo- ravljanja od samog oboljenja.

Nema ničeg utešnog kada je u pitanju au­toimuna dijagnoza. Jedina vam je uteha to što je vaša patnja viđena, prepoznata i što je dobila ime. Samo kada medicinska istraživanja i nau­ka ne bi bili tako zbunjeni hroničnim bolestima i kad bi mogli da vam kažu: Da, vaša patnja je stvarna. Zapravo, vaše telo stvara antitela koja će pronaći i uništiti patogene. To jest, vaš imuno­sistem je na tragu klici kako bije uništio. Te klice su veoma teško uhvatljive. Ima na stotine varije­teta običnih virusa i svakog dana se javljaju nove mutacije. Oni prave haos u organima i telu ljudi uzrokujući niz autoimunih dijagnoza zato što le­kari uočavaju upalu koju ne umeju da objasne.

U slučajevima kada misle da su identifiko- vali autoantitela, što znači antitela koja je stvo­rio vaš imunosistem kako bi se okrenuo protiv vašeg tela, istraživači greše.To su prava antitela koja je proizveo vaš imunosistem. Ali nisu stvo­rena da vas napadaju. Stvorena su da napadnu virus. Obično je u pitanju virus koji je predubo­ko zaronjen u sistem da bi trenutni medicinski testovi mogli da ga otkriju.

Zapravo, ti neopaženi patogeni izazivaju upalu. Nije reč о promašaju imunosistema. Niti je to izazvano hranom koja se smatra inflama- tornom. Razlog što određene namirnice do­vode do upale je to što one hrane patogene, a ti siti patogeni izazivaju upalu. Posao našeg imunosistema je da vreba viruse i bakterije i da ih uništi kada ih otkrije. Kada nam opadne imunosistem, to je težak posao. Čak i oslabljeni imunitet ne znači da se imunosistem okrenuo protiv tela i daje počeo da napada samog sebe. Uvek postoji neki skriveni patogen.

Svako koga muči bilo koje oboljenje ozna­čeno kao autoimuno, kao posledicu toga ima teškoća s endokrinim sistemom. Biljni hormoni koje poseduje samo sok od celera presudni su u lečenju ovoga sistema.Ti biljni hormoni ulaze u svaku endokrinu žlezdu kako bi joj pomogli, ojačali je i uravnotežili tako da može da izađe iz hipo ili hiper stanja. To uspostavljanje ravno­teže endokrinih žlezda, od nadbubrežnih do pankreasa, omogućava da one proizvode od­govarajuće nivoe hormona.

Kao što smo ustanovili, svi koji pate od neke autoimune bolesti takođe pate od virusne infek­cije. Neke su hronićne infekcije niskog stepena, od virusa kao što je Epštajn-Barov, a neke su ozbiljnije, od virusa kao što je HHV-6. Neki ljudi pate od trigeminalne neuralgije izazvane vi­rusom zostera. Neki pate od multipla skleroze izazvane Epštajn-Barovim virusom. (Nekada je samo šačica bolesti nazivana autoimunim. Sada ih na tom spisku ima na desetine. Taj trend će se nastaviti, tako da će u nekom trenutku skoro sva­ko oboljenje koje medicinska istraživanja i nauka ne razumeju dobiti etiketu autoimunog i genet­skog, bez ikakvih dokaza koji bi to podržali.) U svim ovim situacijama, natrijumove grupisane soli soka od celera najbolji su uništitelji virusa.

Zbog toga ljudi uoče da im se upala sma­njuje kada piju sok od celera. Pošto upalu iza­zivaju virusi, kada grupisane soli unište spolja- šnje membrane virusnih ćelija slabeći ih i sni­žavajući njihov broj, i misteriozna upala opada. Povrh svega toga, grupisane soli vezuju se za otpadne materije, kao što su neurotoksini, koje stvaraju virusi kada se hrane toksinima, kao što su toksični teški metali. Virusni neurotoksini još jedan su aspekt autoimunih bolesti kojeg me­dicinska istraživanja i nauka nisu svesni. Zapra­vo, oni stvaraju upalu u nervnom sistemu kod svih onih koji imaju autoimune simptome. Gru­pisane soli soka od celera ubijaju njihov uzrok- virusno opterećenje – dok deaktiviranje neuro- toksičnog otpada oslobađa nervni sistem tako da ljudi mogu da nastave da žive normalno.

Ovoj moćnoj kombinaciji biljnih hormona soka od celera i natrijumovih grupisanih soli možemo da zahvalimo što pomaže ljudima da se oporave od simptoma koje medicina naziva autoimunim bolestima. Razmotrićemo detalj­nije ono za šta medicinska istraživanja i nauka ne shvataju da zaista izaziva neke od najčešćih autoimunih problema, kao i način na koj sok od celera tu može da pomogne. Imajte na umu da ćete, u zavisnosti od toga koliko vam je si­tuacija izražena, možda morati svom soku od celera da dodate i ostale isceljujuće informacije iz serijala Medicinski medijum.